|
Mi nismo nikakva speleološka družina. Mi smo, kao i
svake godine, pošli na kampovanje, a to što smo pronašli ovu špilju, čista
je slučajnost: Debela Harka je sela da se odmori, kamen se preturio i ona je
kroz grm sa crvenim bobicama pala u rupu duboku skoro dva metra. Maluma je
vrisnula, a Tinak i Zaket su razgrnuli grm i ušli da joj pomognu, a onda su
ugledali prolaz... i tako je počelo.
Meni je, inače, na rukama svaki prst ponaosob bio
zavijen, jer sam se dva dana pre toga previše približio ušću ponornice ili
kako li se već zove mesto gde ona ulazi pod zemlju, pa sam počeo da klizim ka
grotlu i kočio golim noktima po steni. Zaustavio sam se tek kad su mi kosti
zaškripale po kamenu. Zbog te povrede prsti su me jako boleli i bio sam
nesposoban za bilo šta, ali ipak sam pošao za njima.
Prvo smo samo žmirkali na ulazu dok se Tinak nije
vratio iz šatora sa baterijskom lampom, a onda smo dugo tumarali po ogromnoj špilji
i raspravljali se šta su stalagniti, a šta stalaktiti.
Maluma zaista ima grlo stvoreno za vrištanje.
Akustika u špilji bila je takva da smo se svi sledili od njenog vriska.
Fea je bila najbliža, ona je pokušala da je zagrli, ali se Maluma otrgla i očajnički
zagrebala napolje.
Nije bilo prijatno videti razlog njene panike: na sred
hodnika koji je vodio u drugu špilju, ležao je ljudski kostur. Iznad njega, na
krečnjačkom zidu bila je urezana opširna poruka, iz koje smo saznali da se
ubio kad je video šta se u toj drugoj špilji nalazi. Molio nas je da ne
zavirujemo u nju već da bežimo napolje, što je Harka, koja je ionako od početka
samo kukala, odmah i učinila. A ako baš moramo da vidimo, kaže u poruci
kostur ili to što je bio nekad, onda da obavezno pre toga uzmemo po jednu
bobicu zaborava, koje se nalaze na grmu na ulazu.
Fea, u koju sam oduvek bio tajno zaljubljen, bila je
preduzimljiva: otišla je do grma kroz koji je debela Harka propala i, dok su je
Maluma i Harka spolja ubeđivale da izađe napolje i da nas ostavi jer smo načisto
ludi, ona je nabrala punu šaku crvenih bobica. Vratila se i najpre sama
uzela jednu, a drugu je pružila Tinku. Zaket je hrabro odbio da je uzme.
Fea je zbog moje povrede ionako prihvatila da mi pomaže pri svim radnjama, pa i
onim ličnim, tako da mi je svojim prstima stavila bobicu u usta; uostalom, samo
zbog toga sam je i uzeo, inače sam mislio da se pridružim Zaketu. Taj
uzbudljivi dodir jagodica njenih prstiju po mojim usnama je poslednje čega se
sećam.
Danas bi samo Harka i Maluma umele da pronađu špilju,
ali bolje je da ne pokušavate da ih pitate o tome, jer čak ni policiji nisu htele
ništa da kažu. Time biste ih samo uzrujali i odgurnuli od sebe. Fea se
udala i odselila, a Tinak i ja često posećujemo Zaketa, koji je u specijalnoj
ustanovi na lečenju. Sad je već znatno bolje, jer je pod lekovima pa se
samo češe po grudima kroz razdrljenu košulju i stalno šapuće dve reči:
"ne dajte, ne dajte..."
|