Sa promocije knjige
"Da li postoje stvari koje ne postoje"

  
Promocija je održana u prostorijama Protokola u petak, 13. oktobra, a počela je u 7.06 uveče (da ne kažem u 6.66). Bilo je oko 40 prisutnih gostiju. Novinara je bilo najmanje, pretpostavljam zbog toga što su, samo 8 dana posle "oktobarske revolucije" imali dosta posla u svojim kriznim štabovima. Svi gosti (uključujući ne samo zvanično pozvane nego i one koji su se odazvali pozivu upućenom preko televizije) dobili su po primerak knjige na poklon (na ovo je Dejan Balinda, u razgovoru koji se posle promocije nastavio u hotelu "Moskva", rekao: Finansijski efekat knjige za sada je katastrofalan.

Mada je bilo planirano da promocija traje samo 1 sat (sa osobljem restorana ugovoreno je da će maksimalno "probijanje roka" biti još pola sata), razvio se razgovor sa prisutnim gostima koji je uz "pićence i mezence" trajao puna tri sata.
  

   
S leva nadesno: Raša Popov, zatim moja malenkost, pa Zoran Modli, dr Vlada Ajdačić i prof. dr Dragan Popadić.

Zoran je bio na visini zadatka. Vodio je "program" kako to samo on ume. 

Profesor dr Dragan Popadić dao je svoj stručni osvrt na temu knjige, ne samo kao profesor psihologije (predaje na Filozofskom fakultetu), nego i kao dugogodišnji aktivista na polju borbe protiv novokomponovanog sujeverja.

Dr Vlada Ajdačić govorio je o svojim iskustvima, od kojih su neka bila u skladu sa gledištem zastupljenim u knjizi, ali je bilo i takvih koja otvaraju suprotna gledišta.

Raša Popov je u svojim nastupima inspiracije ustajao i u svojim besedama se pomagao i nogama i rukama. Izmamljivao je aplauze svojim duhovitim pričama, ali isto tako i ozbiljnošću svojih gledišta.
Ja se nisam puno mešao, da ne pokvarim prosek ostalim govornicima. Pročitao sam samo priču iz uvoda knjige. Zoran je, kao što vidite, sve snimao i kasnije to reprodukovao u blokovima sledeće tri emisije Z.A.I.R., koje vodi na talasima Beograda 202. 
Maja Anastasijević (levo) i Vesna Kiš bile su u isto vreme i gošće i domaćice koje su se brinule da se svi gosti osećaju prijatno.
Posle oficijelnog dela promocije, Maja, Dejan Balinda i Raša Popov nastavljaju raspravu.
Od Miće sam dobio flašu viskija. Buca (u pozadini) nema pojma o tome da mu je pauk u tom trenutku već odneo auto koji je bio parkiran na trotoaru ispred McDonaldsa (za to je kasnije okrivio datum održavanja promocije: petak, trinaesti).
A ovo je sa snimanja naslovne strane za knjigu...
Naslovna strana snimljena je u mojoj sobi. Sa desne strane vidi se sto iznad koga levitira famozna kašika, levo je Slavko Matejić, umetnički fotograf koji nas je na svojim izložbama oduševljavao fotografijama srpskih i svetogorskih manastira. Desno je model (i moj prijatelj) Milan, a iza reflektora izviruje Vesna.
Pozlednje pripreme za snimanje: Milan izviruje iza stola i koncentriše se na to da snagom misli podigne kašiku...
...Ali, pošto je baš toga dana Mars bio u retrogradnoj putanji (a tada, kao što znamo, medijumi nemaju psihokinetičke moći), morali smo da snimimo kašiku zasebno (poslo čega je, naravno, "nalepljena" u Photoshop-u). Mada ćete pomisliti da kašika na ovoj slici levitira ispod moje ruke, ipak mi je za ovu sliku trebalo i malo konca (ne rekoh li, Mars je bio u retrogradnoj putanji?).