Kako se svađati na Internetu BACK

Televizija zastupa centralistički stil (jedan priča - svi slušaju), a Internet demokratski (svi pričaju - malo ko sluša). Kako u raspravi navesti sagovornika da ipak zastane i zamisli se nad vašim rečima? Internet je svakome omogućio da postane ono što nikada nije bio. Naše "nad-ja" se preselilo u virtuelni prostor, gde je dobilo isti legitimitet koji naše "ja" ima u realnom životu. Tako je nekim ljudima data šansa da resetuju sve svoje greške pa da na Internetu postanu dobri, a drugima da ispolje potisnute niske strasti. Ne bi bilo zgodno da psihologe pitamo šta misle o ovom "udvajanju ličnosti", jer nam se odgovor verovatno ne bi svideo. Od svih osobenosti koje nam ovakav vid komunikacije donosi najvažnija je depersonalizacija, jer ljudi vode diskusije a da se pritom uopšte ne vide. Možda ovo ne zvuči strašno, ali - koliko je razumno danima razgovarati s nekim, poveravati mu se i slušati njegove savete, a ni jednom ga ne pogledati u oči? Da, to je već zabrinjavajuće, ali, srećom, u najvećem broju slučajeva nije teško proceniti čoveka koji se nalazi s one strane mreže. Najjednostavniji način je da pogledamo podtekst njegovih poruka, koji je često vidljiv. Taj podtekst gotovo uvek možemo da smestimo u jednu od dve kategorije: "jel' tako da sam pametan (lep)" i "jel' tako da sam opasan". Postoje blogeri (eto kako nam je jezik sve bogatiji) za koje se stiče utisak da samo pišu a ništa ne čitaju. Oni do beskraja kače fotografije na kojima se niko neće zadržati duže od vremena potrebnog za učitavanje sledeće slike i pišu tekstove u kojima je tek poneko pročitao i drugu rečenicu, a niko treću ili četvrtu. Tek kad se takav diskutant vrati na "mesto zločina" da bi proverio koliko ljudi je pročitalo to što je napisao, ko se sve složio s njim i ko ga je proglasio za najboljeg na svetu, on shvati da nema svrhe pisati bez razmišljanja i da, ako želi da pridobije slušaoce, mora nekako da osmisli nastup i da ga učini zanimljivim. Ta povratna sprega je korisna, jer mnogima pomaže da shvate da nije lako zadobiti nečiju pažnju. Ja ću tebi serdare, ti ćeš meni vojvodo... Najmanje je dinamike u grupama koje čine istomišljenici i u kojima nema razmene iskustava i kritičke analize stavova. Oni sarađuju tako što međusobno povlađuju i laskaju jedan drugom, što je praktično za očuvanje nerava, ali njihovi članovi nikada neće evoluirati u zrele diskutante, sposobne za polemiku bilo koje vrste. Moderatori ovde postoje samo zato da bi povremeno izbacili po nekog uljeza koji kvari harmoniju grupe i atmosferu dremeža. Ako vam ovakva diskusija odgovara, nemojte da se plašite da se nećete uklopiti, jer tu postoji samo jedno jednostavno pravilo, koje kaže: ovde vlada bezuslovna ljubav i ko ne obožava sve što mu drugi nude, biće prognan. Situacija je iz osnova drugačija u stručnim krugovima, koji se okupljaju da bi razmenjivali podatke, iskustva i znanje. U takvim grupama je diskusija vrlo konstruktivna i bez rasipanja energije na prazne polemike, a od uljeza je čuva efikasan regulator - znanje. Zaista, svako ko ne poznaje dobro neku oblast mora da se oseća kao idiot kad se nađe okružen istinskim ekspertima. Zato će se on sam povući, uz osećanje niže vrednosti ili uz komentar da su to i onako gluposti. Ovde govorim o trećoj grupi, u kojoj se okupljaju ljudi koji nisu iz iste struke, ali koji uvek imaju čvrsto i nepromenljivo mišljenje o svakoj društvenoj temi. Svako je danas psiholog-amater, političar-amater ili amater iz nekog trećeg domena, pa se u takvim grupama redovno sukobljavaju vernici i ateisti, "patriote" i "strani plaćenici", ili ljudi sa različitim stavovima o političkim i seksualnih opredeljenjima. Oni se okupljaju sa željom da jedan drugog ubede u nešto, čime će umanjiti stres, izlečiti po neki kompleks ili se izboriti za viši društveni status na virtuelnoj pozornici. Pod ovakvim uslovima, stvoreni su svi uslovi za dinamičnu diskusiju. Ipak, moramo odmah da se pomirimo s tim da kod tako važnih životnih stavova nije moguće preobratiti nečiji pogled na svet, bar ne u kratkoj diskusiji na daljinu. Iskustva "vaspitača" sa Golog Otoka posle 1948. godine govore da je to moguće samo kod ograničenog broja ljudi i to posle mnogo vremena, bola, prolivene krvi i potpuno slomljenog dostojanstva protivnika. Zato pod pobedom ovde nećemo podrazumevati situaciju u kojoj je protivnik "revidirao" stavove, nego kada je bar većini posmatrača jasno ko je nadmoćan protivnik. Reč je, dakle, o tome kako se raspravljati sa neistomišljenicima. Kako izbeći njihove zamke i kako nekoga od njih namamiti u svoju zamku, a uzgred ostaviti utisak da ste kulturan čovek kome je ispod časti da se svađa. Uspostavite asimetriju Najvažnije je da imate u vidu da čovek s kojim diskutujete i čiji stavovi se razlikuju od vaših, takođe ima svoje dostojanstvo i prag tolerancije. Bez obzira na vrstu neslaganja, njegov stav je usađen doboko u njegovo biće i on ne može da zamisli da na svetu postoji neko ko razmišlja tako pogrešno, poput vas. Pokušaće da vas uveri da je samo on u pravu i, svaki put kad vidi da vas još uvek nije preobratio, shvatiće to kao ličnu uvredu ili kao gest vaše gluposti. Jeste li primetili nedoslednost? Vi njega morate da uvažavate, a on vas ne uvažava. Da li je to znak da je on već pobedio? Ne, to je znak da će verovatno izgubiti. Sve što vam treba jeste strpljenje i pragmatičnost koja podrazumeva emotivnu distancu prema diskusiji, bar koliko je to moguće. Nedostatak uvažavanja protivnika u diskusiji je prvi simptom gubljenja nerava, a diskutant koji je izgubio nerve ne može da se nada povoljnom ishodu. Zato je korisno da odmah procenite da li je vaš sagovornik sklon gubljenju nerava. Ako jeste, to još ne znači da treba da žurite da ga iznervirate. Naprotiv, time biste izgubili simpatije "kibicera" i vaša pobeda ne bi bila potpuna. Prilagodite svoju strategiju tome da on sam sebi zadaje udarce, jer ništa ne može da iznervira čoveka kao kad sebi da autogol. Proučite njegove argumente i pokušajte da pronađete gde se neki od njih međusobno sukobljavaju. Možda na prvi pogled ne izgleda tako, ali će se u bujici argumenata, uz malo pažnje, uvek naći i po neki kontradiktoran par. Prikupite svoje argumente tako da uvek imate uvid u njih i ne istrčavajte se da odmah upotrebite najjači, jer će vam on zatrebati za zadavanje završnog udarca ili za promenu teme kad upadnete u naizgled bezizlaznu situaciju. U početku ćete verovatno morati da istrpite nekoliko "tehničkih udaraca", ali ne dozvolite da vas to dekoncentriše; to je pražnjenje najboljih argumenata vašeg protivnika. Uskoro će ostati bez njih, a onda sledi vaša runda. Ne žurite sa odgovorom Česta je greška da čovek, posle pisanja odgovora, u žaru diskusije odmah pritiska dugme za slanje. To je nagonska reakcija koja može skupo da ga košta, jer se u takvom odgovoru obično kriju tehnički previdi koje će pažljiv protivnik umeti da iskoristi. U ovakvim okršajima sekunde ne igraju nikakvu ulogu, pa nemate razloga za žurbu. Zato pažljivo pročitajte to što ste napisali, ispravite slovne i stilske greške i dobro proverite da li ste ostavili neku slabu tačku u svojoj replici, koju bi protivnik mogao da napadne. Proverite i da li je odgovor predugačak, jer bi to značilo da će ga malo ko pročitati celog. Zato sami napravite selekciju: neka vam ne bude žao da izbacite dugačke pasuse, a ostavite samo srž odgovora. Ništa nije tako efikasno kao kratke i lako shvatljive replike, koje su se izrodile skraćivanjem predugog teksta. U njima ostaje samo ubojita suština. Sve ovo je posebno važno ako ste odgovor pisali pod emotivnim nabojem, jer se tada najlakše pogreši. Najbolje je da u tom slučaju napravite pauzu, možda čak i da isključite kompjuter na neko vreme. To vam neće biti uzeto za zlo, a pomoći će vam da bolje osmislite sledeći potez. Niko neće videti ako ste se u pauzi osvežili, prošetali, skuvali kafu ili bar izašli na terasu da udahnete svež vazduh. Za kratkotrajno odsustvo ne morate nikome da se pravdate, pošto se podrazumeva da imate i privatne obaveze. Mnogo je važnija unutrašnja dinamika vaših rečenica od samog tajminga, jer će vaš post ostati dovoljno dugo na stranici i gotovo niko neće znati da li ste ga napisali deset minuta pre ili kasnije. Ponekad može da vam pomogne i sama promena mikrookruženja na monitoru: umesto da odgovor pišete direktno na prostoru predviđenom za to, minimizujte ceo prozor i odgovor napišite u nekom tekst editoru, pa ga kasnije iskopirajte. Tako ćete se ograditi od detalja koji vas ometaju i dekoncentrišu - animirane reklame, avatari ili usputne primedbe drugih diskutanata, koje je u tom trenutku najbolje zanemariti. Ne širite front Veliki broj replika u raspravama na Internetu ima jednu čudnu karakteristiku: diskutanti iznose po nekoliko argumenata odjednom, u nadi da će svog protivnika zasuti vatrom iz koje mu nema izlaza. Ništa pogrešnije od toga! Tako dobijamo kilometarske replike koje niko ne čita jer je Internet dinamičan medijum, a ne knjiga u krevetu pred spavanje. Ako je vaš protivnik napravio grešku te vrste, to ga postavlja u veoma ranjivu poziciju, jer vam ostavlja mogućnost da pronađete najslabiji od njegovih argumenta i da time premestite bitku na teren koji vam odgovara. Posmatrač vam neće zameriti što ste zanemarili sve ostale argumente, jer ih zbog dužine teksta verovatno ni sam nije čitao, a biće vam zahvalan i zbog toga što ste suzili diskusiju koja je bila naporna za praćenje. Ovo je veoma efikasan metod i obično je uvod u ono što bi se šahovskim rečnikom reklo "mat u dva poteza". Dakle, sačekajte da se protivnik iznervira i da ode previše u širinu, a onda odaberite njegov najslabiji argument i napadnite samo njega, možda uz neki duhovit (ali ne uvredljiv) komentar. To je efikasan scenario za pobedu i, ako uspete da ga realizujete, imaćete lak posao. Katastrofa vašeg protivnika biće još veća ako je prethodno istrošio sve dobre argumente i više nema čime da se "vadi". Verovatno je da će sada sasvim izgubiti živce, iznosiće neke lažne argumente koje nije teško pobiti ili će vam davati linkove na sajtove na kojima se lepo vidi šta misle "pametni ljudi" (njegovi istomišljenici). Ovo su pokušaji očajnika posle kojih su moguće i uvrede, jer vi ste svakako glup čovek ako ne razmišljate kao on. Bez obzira na to što je pobeda na dohvat ruke, ovo je za vas rizičan trenutak i nikako ne smete da se opustite. Ne likujte, ne vređajte sagovornika, ne komentarišite njegovu nesposobnost - jednom rečju, ne činite ni jedan nagonski potez. Ovo je veoma važno, jer u suprotnom posmatrači neće videti kako se vi raspravljate s budalom, nego kako se dve budale raspravljaju. U najgorem slučaju, dopušteno vam je da ignorišete dalje postove vašeg sagovornika, a kao izgovor za ovaj gest dobro će poslužiti njegove uvrede. Ukoliko vam je ostao još neki dobar argument, sada ga iznesite. On vam ne treba za pobedu, jer je već imate, nego da biste je što skuplje "prodali". Naime, nije tajna da iz ovakvih rasprava obično niko ne izlazi pametniji, ali ako u ovakvom trenutku sačuvate hladnu glavu i ponašate se kako dolikuje pobedniku, moguće je da ćete na taj način nekog od posmatrača iz suprotnog tabora pridobiti pa čak i preobratiti, ili bar navesti na razmišljanje. Možda ćete u takvom trenutku morati da istrpite bujicu uvreda od protivnika, ali nikada mu ne odgovarajte istom merom. To je veoma važno za sliku koju će vaši prijatelji na virtuelnom prostoru graditi o vama! Ako ste već pobedili razumom, ne dozvolite emocijama da se razmašu, jer one često rade protiv razuma. Kad ste već nadmašili protivnika, neka tako i ostane. Ne spuštajte se na njegov teren.